понекад удвојено) за изражавање различитих расположења: а. незадовољства, разочарања, резигнације, бриге, вајкања. – Хе, прошла ме је воља за то. Хе, мој синко, не ваља ти то што радиш. Хе, врти он главом не верујући шта га је снашло. б. дивљења, радости, задовољства. – Хе! Шта кажеш на то како сам то лепо извео. Хе, како сам срећан што вас опет видим. в. претње, упозорења. – Хе, видећеш ти кад ти ја дођем.

Хе, прошла ме је воља за то

Хе! Шта кажеш на то како сам то лепо извео

Хе, видећеш ти кад ти ја дођем

за скретање пажње саговорнику или при непосредном обраћању некоме. – Хе, Јело, донеси нам то пиће. Хе, Марко, види ко нам је дошао. в. (обично поновљено више пута) за подражавање смејања. – Хе, хе, хе, задовољно се смејала она.

Хе, Јело, донеси нам то пиће

Хе, хе, хе, задовољно се смејала она