Област употребе
Логика
У активној верзији речника налази се 20 одредница означених као „Логика“.
аапагогијадоказивање помоћу побијања, обарања супротне тврдње.аапостериоранстворен, стечен на основу искуства; супр. априоран: ~ суд, ~ закон.-рна · -оббити²2као помоћни глагол при творби сложених глаголских облика. а. у активу: дошао је, беху побегли итд. б. у пасиву: побеђен је, беше заузет итд.ддискурзиванкоји се изводи, добија помоћу разума, мисаоног закључивања, логички, појмовни: ~ мишљење, ~ закључак.-вна · -оеепистемологијатеорија сазнања.ффигураприказ, лик човека или животиње у сликарству или скулптури; слика, цртеж: византијска ~.ииндуковатиизвести, изводити опште закључке из појединачних.-кујемкконверзијаа. промена, замена једне валуте у другу: ~ у доларе. б. претварање једног дуга у други под повољним условима: ~ спољних дугова.ккопулавеза, спона.ккорелатпојам који узајамно условљава други појам (нпр. узрок и последица, рад и одмор).-аталлимитативанкоји ограничава (нпр. примену неког правног прописа, акта само на оно што је наведено, побројано), ограничавајући.-вна · -оммодалитетоблик, вид нечега; начин извршења, остваривања нечега.-етаммодусначин, могућност; пут за решење нечега; наћи ~, тражити ~.ммодус2начин, могућност; пут за решење нечега; наћи ~, тражити ~.ппаралогизампогрешан закључак, изведен из логичке грешке, на основу погрешне претпоставке.-змаппредикатцентрални реченични члан који чини глагол у личном глаголском облику којим се најчешће казује да субјекат врши неку радњу, да се налази у неком стању или да се нешто збива.-атаппросилогизамсилогизам који као премиса претходи силогизму, закључку.-змассудмишљење о вредности кога или чега, оцена.судаттерминнаучни, одн. стручни назив за одређени појам.-инавврстаскуп, категорија истородних предмета, појава и појмова уопште; тип: разне врсте књига, књижевних дела, две врсте сазнања, нека ~ грипа.